Suri orao-Aqilla Chrysaetos

suri oraoСури или златни орао (лат. Aquila chrysaetos) је једна од највећих птица грабљивица.

Величина одраслих сурих орлова може бити различита. Јединке неких од највећих подврста сурих орлова могу бити врло велике. Већина врста су дуге између 66 и 100 cm са распоном крила између 150 и 240 cm. Тежина је између 2,5 и 6,7 килограма. Међутим, примијећени су неки примјерци у дивљини који су нешто већи, до чак 9 килограма тежине и дужине од 102 cm. Као и код многих других дневних грабљивица, и код сурих орлова женке су крупније од мужјака.

Боја перја може бити црнкасто смеђа и тамно смеђа, са златном бојом на задњем дијелу главе и врату, по чему је и добио име. На горњим дијеловима крила постоји нешто свјетлија површина. Младунци доста личе на одрасле јединке, али имају бијели реп и бијеле флеке у близини ножног зглоба који полако нестаје сваким митарењем и на крају, у петој години, потпуно нестаје.

Женка може да достигне тежину и до 6 kg а мужјаци до 4 kg. Живи на различитим мјестима, највише на планинским масивима без густе вегетације. Животни век златног орла може да буде и до 50 година.

Храни са зечевима, мишевима, мрмотима, кунама, лисицама и корњачама, али често и са стрвинама. Могу јести и друге птице, а некад и стоку, попут јагњади и јарића. Током зиме имају проблема са проналажењем хране, те могу јести и стрвину да би се прехранили. Када нема ни тога, покушаће напасти сове, соколове и ждере. Постоје записи по којима су јели чак и јастребове и буљине.

Имају врло добар вид и могу спазити плијен са великих удаљености. Имају чак 8 пута већу оштрину вида од људи. Канџе користе за убијање и ношење плијена, а кљун само за једење. Обично имају подјелу рада током лова — један сури орао тјера и наводи плијен према другом који чека у засједи.

Сури орлови обично остају са истим партнером током цијелог живота. Граде по неколико гнијезда широм своје територије и користе их по неколико година. Гнијезда се састоје од гранчица, и одозго су напуњена травом кад се користе. Старија гнијезда могу бити велика и до два метра у пречнику и 1 метар у висину пошто их орлови сваки пут поправљају кад им нешто фали и тако их током времена кроз употребу увећавају. Ако је гнијездо смјештено на дрвету, гране некад под тежином могу да попусте тако да се гнијездо сруши. Разне друге дивље животиње малог раста, који су тако мали да обично не интересују ову велику грабљивицу, могу користити њихова гнијезда као склониште. Они који би их заправо могли јести су управо занимљиви плијен за сурог орла и зато избјегавају њихова активна гнијезда.

Женке легу два црна јајета између јануара и септембра (у зависности од мјеста у којем живе). Лежање на јајима почиње практично одмах пошто се снесе прво јаје, и пилићи се обично лијегу послије 45 дана. Потпуно су бијели и родитељи их хране око 55 дана прије него што могу да покушају са својим првим летом и ловом. Обично преживи само старије младунче, док прво умре прије него што икад напусти гнијездо. Разлог томе је што старије младунче више нарасте и избори се за више хране у гнијезду. Ово је корисно за врсту јер тако родитељи успијевају да донесу довољно хране а млађе пиле је „резерва“ у случају да старије угине убрзо након што се излијеже. Родитељи улажу много труда у одгајање младих. Ако ови преживе неколико година, велика је вјероватноћа да ће доживјети старост. Међутим, међу тек излеженим пилићима смртност је велика, те велики број њих угине у првих неколико седмица.

Сури орлови су раније живјели у умјереним климатима Европе, сјеверној Азији, Сјеверној Америци, сјеверној Африци и Јапану. У већини предјела у којим живи ова птица живи у планинским областима, али је раније живјела и у равницама и шумама. Посљедњих година почела је поново да се размножава у низијама, нпр. у Шведској и Данској.

У централној Европи се њихов број знатно смањио и сада их има само на Апенинском полуострву, Алпима и Карпатима. У Великој Британији их, по прегледу из 2007. године, има 240 парова од чега је већина у брдима Шкотске, а од 1969. до 2004. године су се парили у дистрикту Инглиш Лејк. Још увијек се могу видјети како прелијећу планине Шкотске али се постепено враћају у сјеверну Енглеску.

У Ирској, гдје је ова врста изумрла од лова од 1912. године, има покушаја да се поново уведе ова врста птица. Четрдесет и шест јединки је пуштено у дивљим предјелима националног парка Гленвег, у округу Донегал, од 2001. до 2006. године, од чега су најмање три женке угинуле. Намјерава се пустити укупно 60 птица, да би се осигурало ширење популације. У априлу 2007. године тако се излегло прво младунче у Ирској у посљедњих скоро 100 година. Претходни покушаји да се сури орлови размножавају у националном парку Гленвег су били пропали.[3]

У Сјеверној Америци ситуација није тако тешка али ипак постоји значајно смањење броја. Главну пријетњу представља уништавање њиховог природног окружења, због чега су неки сури орлови у 19. вијеку већ напустили своја станишта.[4] У 20. вијеку пријетњу су представљала тровања тешким металима и органохлоридима али је овај проблем ријешен законским одредбама о загађивању природне средине.

Сужена станишта и недостатак хране данас представљају главни проблем за ову врсту. Судари са електричним водовима су чести од 20. вијека. На свјетском нивоу сури орлови се не сматрају угроженим углавном због већег броја јединки у Азији и Америци.

 

Suri orao (Aquila chrysaetos).

Dužina mu se kreće od 75-90 cm a težina  3-6,5 kg.

Rasprostranjenost:        Evropa, Azija, Afrika, S. Amerika.
Seoba:            Djelimično selica.
Status ugroženosti:    Mjestimično česta.

S rasponom krila i do 2,3 m, ova izuzetna ptica jedan je od najvećih kopnenih orlova sjeverne polulopte. njegovo perje je tamnosmeđe, a englesko ime zlatni orao dobio je po žutosmeđem ili zlatnom perju na šiji i tjemenu. Suri orao spretan je u jedrenju, ali u principu plijen hvata pretražujući niskim krstarenjem pogodne terene. Gnijezdi se na stijenama i visokom drveću, gradeći gnijezdo presjeka i do 2 m. Jako progonjen u prošlosti, zbog pogrešnih vjerovanja da napada stoku, suri orao sada je zaštićen u većini zemalja.

Ovaj orao ima široka krila za jedrenje i letna pera raširena poput prstiju ruke radi lakšeg uzdizanja u termalu. Jedri do velikih visina, što manje mašući krilima, pretražujući područje radi hrane.

Suri orao ima širok spektar prehrane, uključujući lešinu i živi plijen, kao što su kunići, vjeverice, pa čak i kornjače u južnom dijelu njegove rasprostranjenosti. Roditelji hrane mladunčad derući hranu u trakama, a nakon nekoliko mjeseci mladi operjaju. Polnu zrelost mladunci postižu sa 4-5 godina, ali smrtnost je visoka u prvih 12 mjeseci.

010_409x600.jpg 011_470x600.jpg 012_800x533.jpg 013_798x600.jpg 014_654x600.jpg Suri orao1_798x600.jpg Suri orao2_654x600.jpg Suri orao3_691x600.jpg

 

PTICE GRABljIVICE

Od svih ptica, ovo su glavni mesojedi i najuspješniji grabljivci. Iako se i mnoge druge ptice hrane živim životinjama, ove grabljivice krasi izvanredno oštar vid, mišićave noge, oštar kljun i kandže te pokretljivost u vazduhu i složene tehnike lova. Ta velika grupa uključuje orlove, jastrebove, supove, škanjce, bukoče i sokolove. Većina njih lovi danju, po čemu se razlikuju od sova. Kao grupa, grabljivice se hrane velikim izborom živih životinja, od crva i puževa, do riba, gmizavaca, vodozemaca, sisara i drugih ptica. Jedu i strvinu. Ptice grabljivice rasprostranjene su po cijeloj Zemlji, a najčešće su u otvorenim područjima toplih dijelova svijeta.

GRAĐA TIJELA
Ptice grabljivice svrstane su po veličini od sokolića, koji nije veći od vrapca, pa do kondora, koji ima raspon krila do 3,2 m. Neke su širokih krila i teške, dok su druge vitke i aerodinamične. Većina vrsta ima veliku glavu i kratak vrat, dok supovi imaju dugi, goli vrat što omogućava dohvatanje hrane u unutrašnjosti strvina. Jedno od najznačajnijih obilježja ove grupe je kljun: kod većine vrsta je snažan i savijen, s oštrim ivicama za kidanje mesa. Tačan oblik kljuna varira, što se odražava u raznolikosti ishrane. Ptice kao drugo oruđe imaju stopalo, koje je jako i mišićavo, s dugim oštrim čaporcima, poznatijim kao kandće. Perje većine vrsta je prigušenih boja (smeđe, sivo, crno ili plavo), često u kombinaciji s bijelom.

Većina ptica grabljivica ubija prije kandćama nego kljunom. Kandće probijaju vitalne organe i lome kosti. Tri od četiri prsta okrenuta su prema naprijed, a jedan pozadi. Kod većine vrsta, zadnja kandća je najduža i najoštrija. Ona daje stopalu snažan, poput kliješta jak stisak, za držanje i lomljenje plijena, koji se teško može osloboditi.

ČULA
Ptice grabljivice love plijen posmatranjem i poznate su po svom oštrom vidu. Računa se da mogu vidjeti najmanje 4 puta bolje i duže nego čovjek, što im omogućava da precizno uoče plijen s velike udaljenosti. To je posledica velike koncentracije čunjastih stanica u mrežnjači i prilične veličine očiju. Neke vrste imaju izvrstan sluh posebno eje koje love neposredno iznad guste vegetacije. Mali broj lešinara ima izvrsno čulo mirisa i njime mogu odrediti položaj sakrivene lešine.

Slično drugim pticama grabljivicama, jastreb ima izbočinu iznad svakog oka kojom zasjenjuje i zaštićuje oko pri hrvanju s plijenom. Kod većine vrsta oko je zaštićeno providnim trećim kapkom (migavicom).

LOV
Hvatanje živog plijena zahtijeva mnogo vježbanja. Dok se ne ovlada tehnikom, visok je procenat neuspjeha. Odrasle ptice obično su bolji lovci nego mlade, ali i odrasli promašuju više nego što uhvate. Neke vrste čak mijenjaju lovne tehnike, zavisno od plijena, škanjci npr. lebde iznad malih sisara, ali tragaju za zmijama po tlu. Ostali, kao bukoč-ribolovac, su specijalizovani. Većina ptica grabljivica lovi sama, ali kod nekih vrsta (uključujući i neke orlove) parovi djeluju zajedno. Jedna ptica plaši plijen, dok ga druga hvata.

ISHRANA
Većina ptica grabljivica hrani se živim životinjama, što je vrsta veća, veći je i plijen koji može uhvatiti. Bjeloglavi štekavac može nositi jelenovo lane ako nije preteško. Većina ptica grabljivica je specijalizovana u hranjenju, uključujući i škanjca osaša (hrani se osama i njihovim larvama), i seketara koji jede zmije. Iako se hrane živim plijenom, mnoge vrste povremeno jedu lešinu. Manji broj, kao supovi i lunje, hrane se gotovo isključivo mrtvim životinjama. Jedna vrsta lešinara, npr. kostoberina, jede kosti, a veće lomi ispuštanjem iz vazduha na stijene.

Do 6 vrsta lešinara može se istovremeno skupiti na lešini, a svaka vrsta jede ruge dijelove tijela. Tako se neke hrane mekanim dijelovima tijela, dok druge jedu kožu. Veliki sup je jedna od najvećih vrsta i često je dominantan spram ostalih vrsta.

LET
Sve ptice grabljivice su sposobni letači i primjenjuju razne načine letenja zavisno od tehnike lova. Koristeći se velikim, širokim krilima za letenje na termalima i uzlaznim strujama uz litice, supovi i kondori mogu satima ostati visoko u vazduhu, jedva zamahnuvši krilima. Iz visine imaju bolju preglednost za traženje strvina. Suprotno, vitki sokolovi, napadaju druge ptice u vazduhu, skrećući dugim, uskim, zašiljenim krilima i ponekad se obrušavajući s velikih visina. Jastrebovi smišljeno izvode svoje napade iz zasjede, razvijajući veliku brzinu da iznenade plijen. Eje lete polagano iznad tla i tada se obruše na plijen koji to i ne sluti.

ZAŠTITA
Mnoge ptice grabljivice su ugrožene. Svi su sokolovi na listi CITES-a, a kalifornijski kondor jedna je od najugroženijih životinja na svijetu. Ima ih samo 170. Ptice grabljivice, kao sivi soko, su ugrožene jer su na vrhu lanca ishrane, pa su osjetljive na sve uticaje na plijen. Neke vrste ljudi ubijaju jer ih smatraju opasnim za domaće životinje.


Bjeloglavi sup (Gyps fulvus).

Dužina mu se kreće od 100-130 cm a težina do 2,5 kg.

Rasprostranjenost:        Evropa, Azija, Afrika.
Seoba:                      Nije selica.
Status ugroženosti:    Mjestimično česta.

Ovaj rašireni čistač pripada grupi od 7 vrsta koje imaju dug vrat koji izgleda go, ali zapravo je pokriven sitnim paperjem. Odsutnost velikog vratnog perja dozvoljava mu da uđe duboko u unutrašnjost lešine, a da se ne zaprlja. Ovo je jedna od načešćih vrsta supova i može se vidjeti u velikom broju kad nađu hranu. Ispušta siktave i klopotajuće glasove pri guranju da bi se nahranio na lešini. Velika, široka krila omogućavaju bjeloglavom supu da satima jedri i kruži u termalima prilikom traženja lešina.

Bjeloglavi supovi su izvanredni u pronalaženju hrane . Imaju dobro čulo mirisa i izrazito dobar vid, kojim s velikih visina pronalaze ostatke lešina. Supovi takođe posmatraju jedan drugoga. Ako jedna ptica ugleda hranu i počne se naglo spuštati, ostale je brzo slijede.


Sivi soko (Falco peregrinus).

Dužina mu se kreće od 34-50 cm a težina  0,5-1,5 kg.

Rasprostranjenost:        Evropa, Azija, Afrika, S. Amerika.
Seoba:            Djelimično selica.
Status ugroženosti:    Mjestimično česta.

Sivi soko jedna je od najbržih ptica na svijetu. Takođe je i najšire rasprostranjen među svim dnevnim kopnenim pticama, pa se može naći na svakom kontinentu, osim Antarktika, i na mnogim ostrvima. @enka može biti i do 30% veća od mužjaka, Krila ptice su vrlo ušiljenih vrhova, čineći je istovremeno brzom i sposobnom za dobro manevrisanje; češće leti snažnim zamahivanjem nego jedrenjem. Ovaj soko obično napada svoj plijen u strmom, snažnom obrušavanju i poniranju, pri čemu može dostići brzinu od 230 km/č. Udvaranje u vruĐijeme parenja uključuje vazdušno igranje popraćeno bučnim oglašavanjem. Sivi soko se vijekovima upotrebljavao u sokolarenju. Između 1950. i 1960. bio je vrlo ugrožen zagađenjem DDT-ijem, posebno u Evropi i SAD-u, ali sada se stanje postepeno popravlja.

Sivi soko može proganjati svoj plijen, posebno grlice i golubove, da bi ga vrzo umorio. Obično ščepa plijen kandćama, i zatim ga spušta na tlo.

Ovaj soko ima bijeli do blijedožuti ili smećkasti donji dio i crnosivi ili plavi gornji dio . Mladi su smeđi, svjetložuto obrubljenih pokrovnih pera, s uzdužnim prugama na prsima.


Jastreb (Accipiter gentilis).

Dužina mu se kreće od 48-70 cm a težina  1-1,5 kg.

Rasprostranjenost:        Evropa, Azija, S. Amerika.
Seoba:            Djelimično selica.
Status ugroženosti:    Mjestimično česta.

Brzi lovac šumaraka i šuma, jastreb znatno varira u širokom rasponu područja na kojima se gnijezdi. Azijske ptice su obično bljeđe, dok su sjevernoameričke obično sa tamnijom glavom. @enke su uvijek veće od mužjaka, ponekad teže za više od pola njegove težine, a mlade ptice su smeđe, eventualno sive. Jastreb se hrani pticama do veličine vrana i golubova i sisarima do veličine manjeg zeca. ^esto love s grana i uzvišenih mjesta uz šumsku ivicu jer su građeni za iznenadne napade, s kratkim zaobljenim krilima i digim repom koji im koristi za kormilarenje i zaustavljanje. Osim za vrijeme naglih progona plijena, vrlo je skrovit, pa zbog toga često ostanu nezapaženi. Za vrijeme svadbene igre budući partneri oglašavaju se bučno kada jedre u vazduhu i kada je gnijezdo sagrađeno. Izrazito su teritorijalni, pa tjeraju svaku pristiglu pticu. U hladnim zimama, kada je hrana rijetka, zalaze ponekad znatno južnije od svojih uobičajenih područja.



Orao štekavac (Haliaeetus leucocephalus).

Dužina mu se kreće od 71-96 cm a težina  3-6,5 kg.

Rasprostranjenost:        Evropa, Azija, Afrika, S. Amerika.
Seoba:            Djelimično selica.
Status ugroženosti:    Osjetljiv.

Veličanstveni orao štekavac velika je i snažno građena ptica s rasponom krila do 2,5. Iako se često nalazi tokom zime daleko od vode, orao štekavac obično se zadržava uz jezera, rijeke i oalna, područja gdje je obilje ribe. [tekavci žive u paru cijeli život, i dok stanari ostaju zajedno tokom godine, selice se sele odvojeno, ali se ponovo sastaju na gnijezdećoj teritoriji. Svoju povezanost učvršćuju čestim i veličanstvenim letovima, koji uključuju valovit let, obrušavanje jedna pored druge i prevrtanje u vazduhu s isprepletenim prstima. Zajedno grade vrlo veliko gnijezdo (na drveću ili tlu), koje uvis ide i do 4 m. [tekavac počinje da se gnijezdi otprilike sa 5 godina i leže 2-3 jajeta. Iako se o mladom brinu oba roditelja više nedelja, visok procenat ne preživi prvu godinu.

[tekavac uzima hranu iz različitih izvora, živu ili mrtvu, uključujući male ptice, lešine (posebno tokomzimskih mjeseci) i ribe. Kad lovi ribu, ne ulazi u vodu poput bukoča, nego umjesto toga traga za mrtvom ili ugibajućom ribom, odnosno ribom koja živi blizu površine.